Proteini spermalne plazme nerastova kao genetski markeri kvaliteta semena [Boar sperm plasma proteins as genetic markers of seed quality]

Czech. Današnje savremeno svinjarstvo ne može da se zamisli bez primene biotehnološ ke metode veštačkog osemenjavanja. Efikasno reproduktivno iskorišćavanje, genetski superiornih nerastova, zahteva formiranje maksimalnog broja inseminacionih doza po ejakulatu, odnosno po nerastu godišnje. Rezultati brojnih istraživanja dokazuju da bi proteini spermalne plazme mogli imati značajan uticaj na variranje stepena progre sivne pokretlјivosti spermatozoida i održavanje fertilizacionog kapaciteta razređene sperme pojedinih nerastova. U naše istraživanje je bilo uključeno 15 nerastova rase švedski landras (5) veliki jorkšir (5) i durok (5) približne starosti od 18 do 24 meseca, u punoj proizvodnoj ekploataciji. Od svakog nerasta su uzeta po tri ejakulata (ukupno 45 ejakulata), u razmaku od mesec dana, u hladnijem delu godine (oktobar-novem bar-decembar). Kod svih nerastova je utvrđivan procenat ukupnih proteina u spermal noj plazmi. Na osnovu dobijenih rezulata sadržaja ukupnih proteina u spermalnoj plaz mi, ispitivani nerastovi su podeljeni u dve grupe, grupa (N)-(niski): nerastovi sa niskim sadržajem proteina (≤ 2,0) i grupa (V)-(visoki): nerastovi sa visokim sadržajem prote ina (≥ 2,1). Poređenjem parametara kvaliteta razređenog semena između ove dve gru pe, utvrđeno je da su prosečne vrednosti svih ispitivanih parametara fertilizacionog po tencijala razređenog semena bile statistički značajno veće u grupi V u odnosu na grupu N, (p0,05) razlike u prosečom sadržaju proteina u sper malnoj plazmi, između ispitivanih rasa nerastova. Ova vrednost je iznosila 2,43 procen ta kod rase landras, 2,45 kod rase veliki jorkšir i 1,83 kod rase durok. Prosečna vrednost sadržaja proteina u spermalnoj plazmi nije značajno (p>0,05) varirala ni u zavisnosti od starosti ispitivanih nerastova. Navedene činjenice, ukazuju da sadržaj proteina u spermalnoj plazmi, može biti efikasan marker fertilizacionog potencijala nerastova, na osnovu koga se oni mogu selekcionisati za upotrebu u veštačkom osemenjavanju.