Zasušenje – nutritivni izazov u prevenciji metaboličkih bolesti kod preživara [Dry period - a nutritional challenge in the prevention of metabolic diseases in ruminants]

tchèque. Selekcijom goveda tokom poslednjih decenija dobijeni su genotipovi sposobni za veoma visoku proizvodnju mleka. Pored genetskog potencijala kao preduslova za po stizanje rekordne proizvodnje, u svakoj fazi laktacije krava je neophodna izbalansira na ishrana i optimalno sastavljen obrok. Takođe, patogeneza metaboličkih bolesti pre živara kao što su kompleks ketoza/masna jetra, puerperalna pareza, acidoza buraga, dislokacija sirišta i laminitis je tesno povezana sa ishranom životinja. Ključni faktori u nastanku metaboličkih bolesti su deficit ili suficit energije u određenim periodima pro izvodno-reproduktivnog ciklusa (suficit u zasušenju i deficit u ranoj laktaciji), kao i po remećaji bilansa mineralnih materija ili vitamina. Zasušenje, kao faza u ishrani krava, prepoznata je od strane nutricionista kao kritičan period u laktacionom ciklusu. U peri odu zasušenja, grlo se priprema za partus i hranljive materije iz obroka se najefikasnije koriste za povećanje mase ploda. Dobar program zasušenja može značajno da poveća proizvodnju mleka u narednoj laktaciji, kao i da smanji mogućnost pojave metabolič kih problema u vreme i posle teljenja. Obroci u zasušenju treba da budu formulisani ta ko da zadovoljavaju potrebe krave u svim hranljivim materijama i to za održanje or ganizma, porast ploda i eventualnu popravku kondicije, što u praktičnom smislu znači prevenciju metaboličkih bolesti. Obrok krava u zasušenju treba da bude izbalansiran u vidu preporučene količine kabastog i koncentrovanog dela obroka, u zavisnosti od energetske vrednosti upotrebljenih hraniva. Pažnja naučne i stručne javnosti usmerena je na pronalaženje adekvatne strategije ishrane krava u zasušenju, što predstavlja na čin preventive metaboličkih bolesti, a time i osnovni preduslov za ostvarenje rekordne proizvodnje mleka.