Sistem zdravstvene kontrole riba i najznačajnije bolesti u akvakulturi Srbije [Fish health control system and the most important diseases in Serbian aquaculture]

tchèque. Akvakultura je izuzetno dinamična i karakteriše je velika raznolikost, kako u bro ju gajenih vrsta riba, tako i u karakteristikama proizvodnih sistema. U Srbiji se u akva kulturi gaje pretežno ciprinidne vrste riba, prvenstveno šaran (Cyprinus carpio), dok je od salmonidnih vrsta najviše zastupljena kalifornijska pastrmka (Oncorhynchus myki ss). Pored šarana, kao dominantne vrste u toplovodnim ribnjacima, u polikulturi se još gaje i amur (Ctenopharingodon idella), sivi tolstolobik (Aristichthys nobilis), beli tolsto lobik (Hypophthalmichtys molitrix), som (Silurus glanis), smuđ (Stizostedion lucioper ca) i štuka (Esox lucius). Poslednjih godina, sve više raste interesovanje i za gajenje ke čige (Acipenser ruthenus) i sibirske jesetre (Acipenser baerii) u RAS (recirkulatornim) sistemima, tako da je broj RAS sistema, iz godine u godinu sve veći. Pored RAS sistema, kao oblika intenzivne proizvodnje acipenserida, sve češće se i šarani gaje u intenzivnim – pond sistemima. Intenziviranjem proizvodnje u poluintenzivnim sistemima (šarana i pratećih vrsta), kao i u samim intenzivnim sistemima (kalifornijske pastrmke, šarana i acipenserida), stvaraju se preduslovi za lakši prenos bolesti. Ukoliko intenziviranju pro izvodnje dodamo i činjenicu, da se promet i razmena ribom, između različitih objeka ta akvakulture, veoma često obavljaju bez adekvatne suštinske kontrole zdravstvenog stanja, dolazimo do sve izraženijeg problema vezanog za posledice uslovljene bolesti ma i uginućima riba. Pojava nove bolesti često uzrokuje značajan mortalitet u zapati ma riba koji rezultira ekonomskim gubicima u komercijalnoj akvakulturi i istovremeno predstavlja pretnju prijemčivim populacijama riba otvorenih voda. Na globalnom ni vou su se pojavile brojne bolesti riba, ali i u regionu kome pripadamo, pa je time i nji hovo praćenje dobilo još veći značaj. Srbija ima nacionalno zakonodavstvo kao osnovu za nadzor i kontrolu bolesti riba, kao i listu posebno opasnih bolesti koje su obavezne za prijavljivanje. U poslednjih nekoliko godina, u populacijama riba u Srbiji i susednim zemljama utvrđeno je i prisustvo nekoliko novih bolesti. U radu su predstavljene naj značajnije bolesti riba sa kojima se suočava akvakultura u Srbiji i mogućnosti njihovog suzbijanja.