Inokulanti i silaža - hranljiva vrednost i kvalitet proizvoda | Inoculants and Silage - Nutritional Value and Product Quality

Главни начин коришћења крмних биљака у фармском гајењу преживара је у конзервисаном облику, у виду сена, силаже и сенаже. Производња сена од чистих усева или смеша лептирњача и жита може да буде проблем у пролећном периоду због падавина па се највеће количине кабасте хране користе у форми силаже и сенаже. Осим тога, интензивна фармска производња млека заснива се на великим количинама силиране хране због њене повољне цене. Употреба инокуланат а бази бактерија млечне киселине (LAB) актуелна је од почетка прошлог века, а првобитни циљ њиховог коришћења био је интензивирање ферментације, рационалније трошење ферментабилних угљених хидрата и продукција максималних количина млечне киселине ради смањења pH вредности и заустављања акивности ензима биљних ћелија и микроорганизама у силираној храни. У поређењу са осталим, до сада испитиваним и/или у пракси коришћеним додацима (минералне и органске киселине, њихове соли...), предност биолошких додатака је у томе што не остављају резидуе и не утичу негативно на здравље животиња и квалитет њихових производа па су у Србији дозвољени и у органској пољопривредној производњи. Данас се у пракси користе комбинације одабраних сојева хомо и хетероферментативних LAB у циљу повећања анаеробне стабилности и дуже употребне вредности силажа. Међутим, недостатак ове врсте додатака је у мањем утицају на pH вредност силаже, која је један од главних фактора за контролу деградације хранљивих материја. Проблем који је данас нарочито актуелан је повећан степен промена протеина при коришћењу LAB додатака, и то при поређењу ефикасности хомоферментативних и хетероферментативних LAB у силажама лептирњача (табела 1), а што утиче негативно на искоришћавање ових специфичних градивних материја због повећане фракције разградивих протеина у оброку и амонијака у крви. Многи аутори сматрају да су најважнији бенефити при коришћењу хетероферментативних LAB иноуланата у мањем интензитету сабијања силаже и отварању већег фронта коришћене силаже, што је карактеристично за мање фарме. Оно што је нарочито значајно за науку и праксу, јесте могућност одређених сојева инокуланата (Lactobacillus plantarum AKU 1009a) да врше биохидрогенизацију неких полинезасићених масних киселина – PUFA (алфа и гама линолне киселине) и повећавају садржај коњугованих масних киселина у самој силажи које се затим преносеу млечну маст, а значајне су због позитивног утицаја на људско здравље. Неке PUFA, а нарочито коњугована линолна киселина – CLA (conjugated linoleic acid), имају антиканцерогени ефекат, делују против шећерне болести и поседују анти-упални ефекат. Силаже лептирњача трава имају већи позитиван утицај на садржај PUFA у млечној масти него силаже кукуруза, у којима долази до биохидрогенизације линолне киселине у транс-10, цис-12 CLA, који је врло снажан инхибитор синтезе млечне масти. У задње време се интензивно испитује IV генерација инокуланата која садржи и квасце (Saccharomyces cerevisae) у циљу пробиотског деловања и мање емисије метана.

The main way of utilizing forage plants in farm-based ruminant farming is in preserved form, as hay, silage, and haylage. Hay production from pure crops or mixtures of legumes and grains can be problematic during the spring period due to rainfall, so the largest quantities of roughage are used in the form of silage and haylage. Additionally, intensive farm milk production is based on large quantities of silage due to its favorable price. The use of lactic acid bacteria (LAB)-based inoculants has been prevalent since the beginning of the last century, with the initial goal of their use being to intensify fermentation, more rational use of fermentable carbohydrates, and the production of maximum amounts of lactic acid to lower pH values and stop the activity of plant cell enzymes and microorganisms in the silage. Compared to other additives tested and/or used in practice (mineral and organic acids, their salts...), the advantage of biological additives is that they do not leave residues and do not negatively affect the health of animals and the quality of their products, which is why they are allowed in organic agricultural production in Serbia. Nowadays, combinations of selected homo- and heterofermentative LAB strains are used in practice to increase anaerobic stability and prolong the usability of silage. However, the disadvantage of these types of additives is their lower impact on silage pH, which is one of the main factors for controlling nutrient degradation. A particularly relevant issue today is the increased degree of protein changes when using LAB additives, especially when comparing the efficiency of homofermentative and heterofermentative LAB in legume silages (Table 1), which negatively affects the utilization of these specific building materials due to the increased fraction of degradable proteins in the diet and ammonia in the blood. Many authors believe that the most important benefits of using heterofermentative LAB inoculants lie in the reduced intensity of silage compaction and the opening of a larger front of used silage, which is characteristic of smaller farms. What is especially important for science and practice is the potential of certain strains of inoculants (Lactobacillus plantarum AKU 1009a) to perform biohydrogenation of some polyunsaturated fatty acids – PUFA (alpha and gamma linolenic acids) and increase the content of conjugated fatty acids in the silage itself, which are then transferred into milk fat, being significant due to their positive impact on human health. Some PUFAs, especially conjugated linoleic acid – CLA (conjugated linoleic acid), have anti-cancer effects, act against diabetes, and have anti-inflammatory effects. Legume-grass silages have a greater positive impact on PUFA content in milk fat than corn silages, in which biohydrogenation of linoleic acid into trans-10, cis-12 CLA occurs, which is a very strong inhibitor of milk fat synthesis. Recently, intensive research has been conducted on the fourth generation of inoculants, which also contain yeasts (Saccharomyces cerevisiae) with the goal of probiotic action and reducing methane emissions.